ИЗБОРИ, КУЛТ ЛИЧНОСТИ И ИДЕОЛОГИЈА

Једини вишестраначки избори у Социјалистичкој Југославији одржани 11. 11. 1945, уочи успостављања комунистичке диктатуре. Представљали су и дефинитивну политичку смрт опозиције која је апстинирала. У социјалистичкој Југославији је изборно право формално било проширено (жене су први пут добиле глас), али оно се свело на фикцију, будући да је брутално угушена свака врста опозиције, политичког организовања, другачијег и критичког мишљења, а све странке су различитим репресивним мерама de facto елиминисане из политичког живота. У атмосфери линча, без слободе штампе, уз вербално па и отворено насиље на улицама, уз непостојање изборне контроле и грубе изборне махинације, проказана као издајничка и непријатељска, опозиција није имала озбиљне шансе.  Изградња Титовог култа (ратни победник, непогрешиви врховни вођа, победник над Стаљином, лидер несврстаних, човек из народа итд.) према снази је ипак без премца у историји Југославије и била је с временом важнији елемент у одржавању система од репресије која је у самоуправном систему рационализован. Улагани су систематски напори да се спољни и унутрашњи политички успеси режима и личне особине лидера Тита приближе широким народним масама. Напори су наилазили на плодно тле традиционалне митологизације и дивинизације политичких вођа, где је неистомишљеник олако постајао државни непријатељ, а свако критичко мишљење прогањано као јеретичко.