ПОЛИТИЧКА СУЂЕЊА 1945-1953.

Типичан облик политичког прогона у социјалистичкој Југославији јесу јавни судски процеси опонентима режима, помпезно пропраћени у штампи, организовани у сврху застрашивања јавног мњења или као порука политичким факторима у иностранству. Оваквих процеса било је много у периоду до 1953. нарочито у времену 1945–1948. После 1951. сразмерно их је мање, али се примећује велика међузависност судских процеса од спољног и унутрашњег друштвеног контекста, као и релативно блажа и неуједначена казнена политика. Модел судског прогона имао је своја неписана правила. Карактерисала га је оштрина првостепене пресуде, па постепено ублажавање казне, од првостепеног суда до савезног нивоа, и амнестија приликом посете страних државника и делегације Титу или под притиском међународних организација за заштиту људских права и спољног фактора. Тајна полиција и судови били су продужена рука за извршавање налога најужег партијског врха, најчешће Тита и најближих сарадника (барем за важнија суђења).